bananas-wallpaper-1366x768U ljudskom telu postoje dve vrste enzima. Jedni su takozvani endogeni, koje nazivamo i fermentima. Oni nastaju u žlezdama organa za varenje, pa stoga regulišu sam proces varenja. Oni drugi, pravi enzimi, su egzogeni. Oni u našem telu izvršavaju sve važne zadatke, a posebno su zaduženi za ćelijski metabolizam. Oni su neuporedivo važniji od vitamina, kojima bismo pre mogli pripisati funkciju pomoćnih materija u službi enzima, kojima oni, zapravo, služe kao samo dodatak.

Za razliku od fermenata za varenje, egzogene enzime naše telo ne može da proizvede. Oni se mogu uneti jedino spolja, preko hrane, na isti način kao i vitamini. Enzime, možemo naci samo u živoj, nekuvanoj hrani. Enzimi  su biološki katalizatori, šta znači da u organizmu ubrzavaju mnoge hemijske reakcije čime omogućavaju optimalno funkcionisanje ljudskog organizma.

Kao primer možemo navesti enzime koji učestvuju u procesu varenja hrane. Oni su odgovorni za procese varenja i metabolizma belančevina, ugljenih hidrata i masti. Žlezda gušterača, creva, želudac, pljuvačne žlezde, takođe luče svoje enzime.

Enzimi za varenje su odgovorni za razlaganje hrane koju jedemo kako bi se hrana što lakše apsorbovala i svarila u tankom crevu. Čim stavimo hranu u usta i počnemo da je žvaćemo,  razlažemo hranu na manje segmente i mešamo je sa pljuvačkom. Enzimi u našoj pljuvački počinju proces pred varenja u našim ustima koji se nastavlja dok  hrana dalje putuje prema stomaku. U stomaku se hrana  meša sa (hlorovodoničnom kiselinom) stomačnom kiselinom koja pomaže u varenju čvrste hrane. U ovom momentu uključuje se još enzima koji pomažu u daljem razlaganju hrane i pretvaraju je u supstancu sličnu pasti koja se zove griz. Posle nekoliko sati ovaj griz se pomera iz stomaka u tanka creva gde pankreatski enzimi pomažu daljem varenju. Što više enzima imamo na raspolaganju naše varenje će biti bolje. Ona hranu koju ne budemo bili u mogućnosti da svarimo prebaciće se u debelo crevo gde će se odviti eliminacija iz tela.

Većinu enzima za varenje dobijamo iz hrane koju jedemo, takođe i naše telo proizvodi enzime. Nažalost, zbog iscrpljenosti zemlje, herbicida itd… ne možemo uneti ni približnu količinu enzima koja nam je potrebna. Još jedan veliki problem je moderna tehnologija obrade i konzervisanja, kao što su prokuvavanje i pasterizacija, koji uništavaju većinu enzima iz hrane. Enzimi su takođe uništeni ukoliko se izlože vazduhu, svetlosti, ukoliko se konzumira alkohol, na temperaturi preko 118 stepeni, kofeinu, dimu od cigareta i lekovima. Paraziti, pesticidi, zagađenje, ultra ljubičasto zračenje i hlorisana voda takođe uništavaju enzime. Enzimi se dobijaju iz biljaka ili ih proizvodi pankreas. Pankreatski enzimi su životinjskog porekla i jedino funkcionišu u tankim crevima. Ukoliko se pankreatski enzimi uzimaju zajedno sa hranom oni će biti uništeni od stomačne kiseline, prema tome, nisu ni upola toliko efikasni kao biljni enzimi.

Biljni enzimi su mnogo efektivniji zato što oni počinju pred varenje u ustima, nisu uništeni stomačnom kiselinom i oni funkcionišu i u kiseloj i u alkalnoj sredini. Kako starimo, naše telo gubi mogućnost da proizvodi sopstvene enzime, pa ih moramo uključiti u našu ishranu. Postoje samo dva načina da to uradimo. Prvi je da jedemo sirovu organsku hranu a drugi je da uzimamo enzimske dodatke. Neki od dobrih izvora enzima su alfalfa, ječmena trava, spirulina, alge, pepermint, morsko povrće.

Namirnice koje su posebno bogate enzimima su: banana, ananas, avokado, grožđe, papaja, kao i klice orašastih plodova i semenki.

Dobro proverite da li dobijate dovoljno enzima, zato što nedostatak enzima za varenje može izazvati brojne pojave, evo nekoliko uobičajenih. Abdominalno nadimanje, grčevi u stomaku, konstipacija, Kronova bolest, kolitis, dijareja, ekcem, loše varenje, IBD, psorijaza, osip po koži i još mnoštvo stanja koja vam mogu izazvati probleme. Nizak nivo enzima može dovesti do trovanja debelog creva jer se nesvarena hrana u tankom crevu fermentiše i pretvara u toksičnu. Ovi toksični nuz-produkti koji se akumuliraju u crevima apsorbuju se kroz zid creva i završavaju u krvotoku, i onog trenutka kada uđu u krvotok stupaju u kontakt sa svim ćelijama u telu. Kada se to desi, sve vrste loših stvari mogu se desiti, kao npr.razne bolesti, a u najgorem slučaju i kancer.

U nastavku sledeći put ćemo govoriti o konkretnim enzimima koji razlažu hranu, kao i o nekim trikovima kako da olakšate varenje pravilnim kombinovanjem grupa namirnica. Do tada uzmite sirovu voćku ili povrćku umesto bilo koje druge grickalice i ne samo da ćete se zasititi, nego i uneti enzime koji će Vam olakšati varenje svega ostalog što pojedete.

dr Jovana Majstorović