choc-largeDanas o običnoj čokoladi, posebno o njenim punjenim i procesiranim oblicima vode mnoge stručne rasprave, posebno o tome koliko je štetna ne samo za težinu, već i za zdravlje. Opšte je poznato da čokolada sadrži metilksantine, teobromin, kofein i teofilin. Najveći problem je u procesu proizvodnje čokolade, a zabrinutost izazivaju hemijska toksičnost, aditivi koji se dodaju da se gorak ukus popravi, kao i nehigijenske metode borbe kakaovca.

Loši efekti teobromina su da može da podstiče abnormalan rast žlezdanog tkiva (posebno dojke i prostate) kao i da stimuliše centralni nervni sistem, utiče na san, izaziva depresivno stanje i nervozu. Takođe može da izazove rumenilo kože, svrab i alergije. Kakao umanjuje apsorpciju kalcijuma, zbog visokog nivoa fosfata tokom metabolizma kakaa. Da bi se neutralisala gorčina prirodnog kakaa, dodaju se velike količine šećera, kao i aditiva koji ne samo što dovodi do problema sa kilažom, već i utiče na sposobnost razmišljanja i umanjuje imunološku odbranu organizma. Zbog prisutne masnoće, u kakao se dodaju aditivi kako bi se ista eliminisala, koji vrlo često izazivaju alergijske reakcije, a dodatak mleka čokoladi izaziva težinu i nadutost u stomaku.

Nasuprot ove komercijalne čokolade, crna čokolada ne samo da je preporučljiva, naravno u umerenim količinama, već i ima dokazane pozitivne efekte po naše zdravlje. Crna čokolada za razliku od klasične sadrži više od 50% kakaoa, a vrlo često ima i oko 80 %. Crna čokolada sadrži flavonoide, snažne antioksidanse, koji se takođe mogu naći u čaju, crnom vinu, jabukama, ali u značajno manjoj količini. Antioksidansi su važni jer štite ćelije i tkiva od dejstva slobodnih radikala koji uništavaju naše ćelije. Crna čokolada sadrži u tragovima i dva značajna minerala magnezijuma (o kome smo pričali prošli put) i bakra. Pored njih sadrži i fosfor, kalijum i gvožđe.Ona sadrži vlakna, kao i mnoge vitimanine, posebno K, B3 i B12.

Crna čokolada dokazano štiti nas kardiovaskularni sistem , pa se pored badema smatra ozbiljnom prevencijom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ona širi prečnik koronarnih arterija i time donosi više kiseonika i hranljivih materija srcu. Ona sprečava arteriosklerozu , tako što podiže vrednost dobrog HDL holesterola. Ona vidno popravlja raspoloženje i daje energiju jer stimuliše proizvodnju serotonima, poznatog kao hormona sreće. Nema potrebe napominjati da je čokolada i snažan afrodizijak, tako da nam i kroz ovu svoju osobinu donosi novu dozu sreće.

Ona zbog svog sastojka teobromina u umerenim količinama, ublažava kašalj,a neke studije pokazuju kako smanjuje apetit. Treba uzeti u obzir da i crna čokolada na 100 g sadrži oko 520 kcal, tako da količina koju unesemo ne bi trebalo da bude veća od 4 kockice, a preporučuje se da to ne bude na dnevnoj, već nedeljnoj bazi.

Ne treba da se lišavate ovog sjajnog izvora zadovoljstva, ali je važno za izbegavate obične čokolade, koje su često genetski modifikovane. Crna čokolada ne samo što čini dobro za naše zdravlje, nego nam i poboljšava raspoloženje. Treba konzumirati onu sa što većim procentom kakao, a ukoliko nam njen gorak ukus ne odgovara, možemo naći i onu zaslađenu Stevijom, koja nije štetna kao dodavanje šečera. Zasladite svoj život na pravi način i kao i u svemu budite umereni!

Do sledećeg čitanja, šaljem Vam slatke pozdrave!

dr Jovana Majstorović, nutricionista