Biti majka znači učiti o snagama koje niste znali da imate i doživeti strahove za koje niste znali da postoje.’ – Linda Wooten

Kako je biti majka, još uvek ne znam, ali već mogu da predosetim svakim šutiranjem svoje nerođene bebe, svakim čitanjem dečijih knjiga, a znam da me čuje, svakim obraćanjem, svakim pogledom na ultrazvuk i kad vidim kako bezbrižno sisa prst.

Ali tu najveću sreću, najveću čast koju smo mi žene dobile očekujem u potpunosti da osetim ovog leta!

Međutim, kada sam oktobra prošle godine na testu na trudnoću, zajedno sa svojim mužem Vasilijem videla dve crtice osim ogromne sreće, osetili smo i najveći strah. Taj strah svakako uvek postoji  kod svakoga. Normalan je. Ako ništa, čuveni strah od nepoznatog. Ali naš strah je bio drugih razmera, naš strah je bio mnogo veći.

Razlog za taj strah je i razlog zašto sam i pomislila da krenem ovaj blog, ovo pisanje o trudnoći i svemu. Znala sam koliko je meni bilo bitno da nađem i pročitam sve što me zanima kada prolazim neke teške trenutke.

Naime, samo tri meseca pre ove trudnoće Vasa i ja smo, nažalost, izgubili već jednu trudnoću.

U sedmoj nedelji sam imala pobačaj, a objašnjenje nakon dosta kontrola i analiza je da… to SVAKOME može da se desi i da je to prirodna eliminacija.

Ono što je najbitnije da sve devojke znaju je to da, svaki vid krvarenja ili čudnog iscedka treba da se prijavi. Naravno, to nije opasno u svakom trenutku, ali OBAVEZNO mora biti prijavljeno doktoru.

Od početka trudnoće imala sam blago, braonkasto krvarenje, pila sam Utrogestan, ali na našu veliku žalost, nismo uspeli da se izborimo. Ono o čemu vi na početku trudnoće treba da vodite posebno računa su vaše misli i raspoloženje.

Želim samo da sve drage žene koje kliknu iz ne znam kog razloga na ovaj tekst, samim tim mi i daju šansu da ih zainteresujem, opet, iz ne znam kog razloga da dalje čitaju, znaju, da će svaka reč biti iskrena, da smo sve mi u sreći i tuzi jednake i da UVEK treba da budemo podrška jedna drugoj.

Sebe smatram uspešnom osobom, skoro na svakom polju, ali veliki gubici i boli su nešto što većina nas u nekom periodu prođe. Tu razlike nema.

Nakon ovog nemilog događaja, desio se i taj divan momenat, koji je na početku ipak bio ograđen velikim strahom da se opet ne desi nešto, da bez ikakvog objašnjenja i razloga izgubim svoju najveću sreću. A ovaj put… ovaj put je moja sreća bila bar duplo veća. Moja snaga da se izborim sa samom sobom pre svega i izguram ovo još milion puta veća.

Moj muž, moja najveća podrška i najveća sreća je bio, naravno i sada je, moja zvezda vodilja kroz sva nedaća. Drage žene, najbitnija je ta vrsta podrške. Bez nje će biti VEOMA teško.

Sada smo najsrećniji već skoro punih šest meseci, osećamo našu sreću, smejemo se kada nam doktorka kaže da ima prelepe šake. Zamišljamo taj dolazak. Radujemo se upoznavanju!

Trenutno je aktuelno planiranje sobice i ostalih potrepština, ali o tome pišem o nekom od narednih postova.

Moram samo da kažem i da je svakako jako bitno i koji doktor vam vodi trudnoću. Kakvim god ishodom se ona završila. Ali i o tome, detaljnije, pišem uskoro.

Želela sam samo da napravim uvod, da budem jasna da ovo neće biti samo kupljenje informacija sa sajtova i portala, već lična iskustva o svemu što je najpotrebnije da svaka buduća mama zna. Želim da budemo drugarice, da delimo iskustva. Upoznajemo se. Jer sreća je veća kada se podeli. U nesreći je takođe lakše kada nas ima više.

Jedva čekam vaše komentare. Volela bih pre svega ako će nekome ovo moje iskustvo pomoći. Opet naglašavam da je ovo sve samo uvod i upoznavanje, a o svemu će već biti detaljisanja.

Do sledećeg posta, uživam u prevrtanju svog bebca….

*Izvor: Jolly Woman magazin