Zdrava ishrana nas čuva od brze starosti. Sve što jedemo, to smo mi. Naš ten, kosa, nokti, figura – sve je odraz onog što unosimo u naš organizam. Po nekom zakonu prirode, a ovo će i vama biti logično, krava kada rodi tele ona ga doji sa svojim mlijekom, majka svoje dijete doji svojim mlijekom, i zenka psa hrani svoje male kučiće, konj svoje zdrijebe… ovo važi za svaku vrstu, svi od svoje mame uzimaju mlijeko, a mi koji smo odrasli ljudi pijemo mlijeko od krave ili koze, a nijesmo nastali od nje. Tako se i pojavila moderna bolest koja se zove osjetljivost na laktozu. Sve više čujemo o tome i suošavamo se sa tim pojmom. Od davnina su se naši preci hranili mlijekom i mliječnim prerađevinama, ali tada su životinje inale mnogo bolje uslove za život, zdraviji vazduh, travu. Sve je bilo zdravije, zato se problemi ljudima nijesu javljali prilikom konzumiranja tih proizvoda koje su sami pravili, bez prerađevina. Danas je sve gore i gore i sve više ljudi ima probleme sa raznim bakterijama i sa želucem. Problem se rešava isključivanjem mliječnih proizvoda, pa nadutost i gasovi nestaju.
Nigdje u lancu života nema to što ima kod nas, mi u svoje tijelo unosimo mrtvo meso. U naše živo tijelo unosimo mrtvo meso. Aleksandra kaže da nije vegetarijanac i da uzima meso kao obrok, ali i da se sve više trudi da jede hranu koja nam je od prirode data u obliku u kom ona sama jeste. Sve što moramo kuvati, pržiti ili peći, to nije zdravo. Hrana koju možemo unositi u prirodnom obliku je ona koja nam zapravo jedina i prija i odgovara našoj vrsti. Mi nijesmo mesožderi. Mi nemamo enzime da varimo tu vrstu hrane.
Ukoliko jedete meso, trudite se da ga prethodno skuvate, pa tek onda pripremate, jer je to jedini način da sebe sačuvate od bolesti i bakterija koje možete zaraditi. Hrana je ta koja nas truje, a zbog toga i farmacija napreduje, to je jedan lanac koji je zapravo baš povezan i to globalna industrija jako dobro radi da mi koji smo potrošači to ne uviđamo, i tako će uvijek biti. Životni vijek nam se smanjio a ishrana je tome doprinijela. Svakako, ne možemo sve navike promijeniti, ali možemo čda primijenjujemo barem neke zdrave navike i mijenjajući jednu lošu za jednu dobru naviku sebi smo produžili život i doprinijeli smo zdravlju.
Sada vam donosimo plan ishrane koji je uopšten i važi za sve jednako.
Doručak:
Biti malo gladan nije strašno. Mi imamo naviku da na rano jutro jedemo i rob smo te navike. Odaljite malo doručak, neka vaše tijelo traži hranu, nemojte se trpati čim oči otvorite. Nakon buđenja 3-5 sati ne jesti. Kafa bez šećera sa kašikom kokosovog ulja će vas razbuditi i ublažiti glad. Čaj je, takođe, dobar izbor. Kada dođe vrijeme za doručak, neka bude kombinacija proteina i povrća. Jaja, svaki oblik jaja (kuvana, razni omleti, pržena jaja). Sir – mladi, neslani, nemasni. Povrće – sve! Sve sto jedete od povrća, sezonsko povrće, salata, čak i kisjelo povrće je odlicno (kupus, krastavci, paprik
Između doručka i ručka ništa. Organizam sve što stavite u usta kao ono da čupnem, da probam, on to prepoznaje kao obrok. Znači, između doručka i ručka nema ništa sem kafa bez šećera i mlijeka.
Ručak:
Idealna kombinacija riba, blitva, spanać, povrće, razne supe. Meso – teletina, junetina, kuvano ili pečeno po vašem ukusu, ali kuvano je uvijek bolji izbor. Nikako ne jesti krompir sa mesom, to je atak za naš želudac! Ako jedemo krompir neka bude kuvan i sa sirom, jogurtom, a meso sa povrćem. Takođe, može i pasulj, grašak, kuvani i ne kombinovati ih sa mesom, već sa povrćem. Teško je jesti pasulj i meso, ali mi smo naučeni da jedemo tako i biće teško da se promijeni ta navika. Kuvano povrće je šećer. Kada spremamo kuvano povrće kao čorbu, sve je to šećer. Najbolji izbor za povrće su brokula i karfiol. Oni nas čine sitima i dugo nakon njega nećemo biti gladni. Dozirajte vašu hranu u tanjiru. Neka bude šareno i svega po malo. Žvaćite hranu!
Obavezno nakon jačeg obroka popiti tabletu sode bikarbone, kako bi vam popravila pH balans u organizmu. Ukoliko vam se jede nešto slatko u toku ručka, što se svima nama dešava, bolje odmah u sklopu obroka uzmite to nešto što je “zabranjeno: neki kolačić voće, nego da čekate da “slegne” ručak pa tek onda da se zasladite. Neka to sve bude u okviru jednog obroka.
Užina:
Bademi, lješnici, indijski orah. Kikiriki puter jedna kašika, može i suva kajsija ili šljiva (ukoliko vam organizam traži slatko), dozirano, dva ili tri komada isključivo popodne u periodu od 16 do 18h. Takođe, može brusnica ili aronija. Od voća mandarine, ananas, banana, pipun lubenica. Greške su u pretjerivanju ,ne u izboru! Užina je obavezna prije treninga.
Trening:
Obavezan. Nakon njega, može i riža i pasta. Nakon treniga je unos šećera dozvoljen! Šećer se brže apsorbuje, ne ide u masnoću, već u mišiće – tada ima dobro dejstvo, regeneriše nam mišić i vraća snagu.
Idealno bi bilo da zadnji obrok bude pola sata do sat vremena prije spavanja. Nema izgladnjivanja i raznih dijeta.
Hrana nas usporava, postajemo tromi. I same znate da kada jedete pritisak padne, spava vam se i javi se “pad”. Svaki dan se trudite da nešto ispravite i jako brzo ćete se uhodati i sve ovo će postati i vaš način života. Rezultati će brzo doći. Za svaku od vas. Otvorite svesku – dnevnik ishrane. Ovo se posebno odnosi na cure koje žele da smršaju. Zdrave masti se moraju unositi: pančeta, avokado, zdrava ulja, slanina. Uz kombinaciju povremene aktivnosti i dobre ishrane doćićete do rezultata jako brzo.
