chromium-rich-foodsSmatra se da ekspanzija deficita ovog minerala u opštoj populaciji je povezana sa sve lošijom, industrijskom i prerađenom brzom hranom, pa ne čudi podatak da je upravo u Americi nedostatak Hroma najprisutniji. Pored toga ispošćeno i hemijski tretirano zemljište ne doprinosi  njegovoj značajnoj prisutnosti i u hrani, osim kod organski gajenih proizvoda. Porast zloupotrebe alkoholnih pića i preterane konzumacije prerađenih šećera ( pšte poznatih kao slatkiši) troši rezerve ovog izuzetno važnog minerala, kao i pretaran fizički rad, posebno kod profesionalnih sportista, koji za mišični rad takođe troše zalihe hroma. Naše telo hrom skladišti u krvi i kosi. U prirodi se nalazi u tri forme, u kojima je hrom u trovalentnom stanju. Prosečni odrasli ljudski organizam sadrži od 0.4 do 0,6 mg hroma, a sa starošću ova količina opada. Količina pored starosne dobi, zavisi i od sredine u kojoj se živi.

Hrom je po svom sastavu mineral, koji je sačinjen od tragova metala hroma, a najpoznatiji je po tome što održava nivo šećera u krvi  i pomaže u procesu kada insulin pretvara glukozu u energiju. On  je jedan od najvažnijih oligoelemenata, neophodan je za metabalozim proteina, ugljenih hidrata i masti, a između ostalog  je jedan od osnovnih minerala koji pomažu u smanjivanju potrebe organizma za ugljenim hidratima i tako pomaže u procesu mršavljenja.

Nedostatak hroma ne daje nikakve simptome, ali postoje određeni znaci koji mogu ukazati da njegov deficit u organizmu postoji. To su pre svega poteškoće sa održavanjem telesne teženi, a studije sprovedene u Americi  su pokazale povezanost između ogromne stope gojaznosti i deficit ovog minerala. Pored toga to su i intolerancija na alkohol i šećer, insulinska rezistencija koja može biti zasebna al ii u sklopu danas vrlo čestog metaboličkog sindroma.Visok nivo lošeg (LDL) holesterola i triglicerida je takođe signal za manjak hroma u organizmu.Nadutost stomaka, ateroskleroza, oscilacije u pritisku i pojava srčanih oboljenja, kao i dijabetesa, posebno u mladosti su vrlo sigurni znaci za dodatnu potrebu organizma za hromom.

Hrom utiče na stimulaciju aktivnosti insulina i tako aktiviran učestvuje u procesu metabolizma ugljenih hidrata. Ovako pomaže u obezbeđivanju energije tkivima i ćelijama, a taj process radi zajedno sa amino kiselinama i nikotinskom kiselinom. Ako neki od ovih elemenata nedostaje, ovaj process se ne odvija po regularnom planu a telo skladišti masti umesto da ih šalje u energiju i tako koristi. Pored toga to se nagomilava u vidu masnih ćelija, još gora stvar je kada glukoza ostane da cirkuliše u krvi in a taj način nastaje stanje koje se zove insulinska rezistencija.

Bogati izvor hroma su brokoli, integralne žitarice  pivski kvasac, crni biber, šljive, pečurke, pivo, nerafinisani šećer, đžigerica, školjke, morski plodovi. Preporučena dnevna doza je za žene oko 55, a za muškarce oko 65 mikrograma, ali do 200 mikrograma maksimalno mogu da idu dnevne doze, u zavisnosti od potrebe i iskoristljivosti. Danas su suplementi hroma uglavnom od 200 mikrograma, ali nisu celokupno iskorišćeni u organizmu pa se zato prave u maksimalno preporučenoj dozi. Treba voditi računa da suplementi na bazi Kalcijuma, kao i Antacidi smanjuju apsorpciju Hroma, pa ih ne treba uzimati u isto vreme. Ako ste na terapiji insulinom neophodna je konsultacija sa vašim lekarom pre konzumacije suplemenata hroma.

Treba biti oprezan u svakom vidu suplementacije, jer samo trovalentni organski hrom je onaj koji je važan za organizam, dok onaj u šestovalentom oblizu je toksičan. Takođe svako preterivanje izaziva aritmiju i nepravilan rad srca. Savet je uvek probati imati što šareniju ishranu bogatu zelenim namirnicama koje sadrže dobar procenat hroma, a isto tako izbegavati preteranu upotrebu alkohola i prerađenih šećera koji ga troše više nego što putem hrane možemo da unesemo.

dr Jovana Majstorović