ramazan-bayrami-icin-saglik-tavsiyeleriUkoliko želite da budete brižni prema svom organizmu, da mu obezbedite sve potrebne gradivne materije i uradite najbolju stvar da Vam dan bude pun energije i dobre koncentracije , doručak je onda nešto čemu morate posvetiti pažnju. Danas često čujemo od ljudi u svom okruženju kako ne mogu da jedu odmah kada se probude, kako im je najlakše da kupe nešto u pekari ili vrlo često čak zbog prevelikih obaveza prvi obrok koji unesu u svoj organizam bude kasni ručak ili čak večera.Jedina gora stvar od preskakanja doručka, je uneti loš doručak u sebe. Varenje teških i pogrešnih namirnica nam odnosi energiju u pogrešnom smeru i na taj način postajemo umorni, razdragani i manje sposobni da odradimo sve što se od nas u toku dana očekuje. Loša hrana usporava metabolizam i samim tim ako to nastavimo da radimo, dovodi do mnogih metaboličkih poremećaja.

Kada se probudite najvažnije je da prvo dobro hidrirate svoj organizam, koji je tokom noći za vreme noćnog režima rada izgubio vodu. Nakon dve mlake čaše vode, koje pored toga što hidriraju pomažu i varenju, možete napraviti neki biljni čaj u zavisnosti od Vašeg ukusa. Vrlo je važno da ne dodajete šećere, da ne biste doveli do naglog skoka insulina.Nikako nemojte da pijete kafu ili jedete slatko na prazan stomak, jer tako uništavate želudac i remetite normalno funkcionisanje organizma. Nakon pola sata od buđenja je pravo vreme da svoj organizam nahranite odgovarajućim nutritientima. Doručak je obrok koji dopušta najveći opseg kombinovanja raznih namirnica. On mora da bude kombinacija ugljenih hidrata, proteina i masti. Idealan doručak se sastoji od 25 % ugljenih hidrata, 25 % proteina i 50% povrća ili voća, koji nam daju minerale, vitamine i vlakna.

Osnova svakog zdravog doručka su složeni ugljeni hidrati tj. integralne žitarice od celog zrna. Više puta smo govorili koliko belo brašno čini loše za naše zdravlje, stoga ga maksimalno treba izbegavati. Hleb uvek ukoliko nije beskvasni treba tostirati, kako bismo ga obeskvasili. Žitarice možemo uneti i u vidu mekinja, koje pomešamo sa kiselim mlekom, toplom vodom i pridodamo semenke bundeve, suncokreta i neko suvoili sveže bobičasto voće. Treba biti oprezan sa gotovim kašama, smesama koje su često bogate šećerima i aditivima. Pite od integralnih ili heljdinih kora mogu jednom do dva puta nedeljno biti dobar izbor za doručak.

Proteini ujutru najčešće potiču iz jaja i suhomesnatih proizvoda. O značaju jaja u našoj svakodnevnoj ishrani smo već govorili, dok kod suhomesnatih proizvoda treba biti izuzetno oprezan. Pored toga što su uglavnom jako slani i teški za želudac, zbog svog načina sušenja puni su jedinjenja koja nisu dobra za naše zdravlje, a loše konzerviranje i čuvanje može da dovede i do botulizma. Zato je savet izbegavati i barem jesti što ređe, posebno industrijski obrađene pršute, suve vratove, kobasice, salame. Viršle treba izbaciti iz svakodnevne upotrebe. Najbolje je nekoliko puta nedeljno koristiti „ćureća prsa“ ili „prašku šunku“ , kao i ponekada se možemo počastiti domaće pravljenenim pršutama. Svi koji boluju od povišenog krvnog pritiska ili nekog od oboljenja bubrega sve suhomesnate proizvode bi trebalo da izbegavaju. Slanina je vrlo često diskutabilna u različitim nutricionističkim forumima, ali kod zdravih ljudi ona u ograničenim količinama donosi dobre masti kao i jako dobro utiče na rad štitaste žlezde te je ponekada treba uključiti u ishranu.

Svaki doručak mora da bude bogat sirovim povrcem u vidu zelene salate, paradajza, krastavca, rukole, koji obezbedjuju enzime za varenje, ali i mnogobrojne minerale.

Mleko danas izaziva velike kontraverze, kao i mlečni proizvodi, koji su nekada smatrani za najvažniji deo doručka. Danas preporuke kažu da se mlečni proizvodi jedu isključivo za doručak, jer je njihova iskoristljivost tada najbolja, kao i da ne treba mešati više namirnica istog porekla u jednom obroku. Nekada nezaobilazni jogurt, danas je zamenjen Kefirom i kiselim mlekom kao najboljom preporukom za unos dobrih bakterija. Od sireva osim mladog, eventualno fete, ostale jake,stare, kačkavalje, „buđave“ i druge, ne treba konzumirati češće od jednom nedeljno i to samo ako ne želimo da izgubimo kilograme ili nemamo problem sa opstipacijom.

Voće ne treba uzimati neposredno uz obrok, pošto njegova apsorbcija bi trebalo da se desi u tankom crevu, a kada unesemo još neku hranu zajedno sa njim samo otežavamo varenje i ne koristimo iz voća na najbolji mogući način vitamine i vlakna.

Postoji nebrojan broj citata koje potenciraju značaj doručka a mi ćemo današnju temu završiti sa nekima od njih „ Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljom, a večeru daj neprijatelju“, „ Doručkuj kao kralj, ručaj kao princ ,večeraj kao prosjak“

dr Jovana Majstorović,

nutricionista