CHIWELOOK: Emisiju “City”, koju su mnoge televizije probale da iskopiraju, mnoge generacije prepoznaju upravo po tebi. Koliko si ponosan na ovu činjenicu? Priželjkuješ li nove profesionalne izazove?
BOŠKO: Ponosan sam na to što smo mi tom emisijom postigli i napravili, i kao novinari i ja kao autor tog formata, posebno jer je to jedna od stvari koja će ostati zabeležena u nekim televizijskim almanasima. Mnoge stvari su pokrenute upravo emisijom “City”, od načina vođenja do “one man show” koncepta, koje, istini za volju, kasnije u izvođenju mnogih drugih, sličnih ili istih formata, nisu uspeli da budu dostignuti niti prevaziđeni. Biću iskren ako kažem da sam u svemu što sam radio uspeo da ostvarim vrlo značajne rezultate. Televizija kao deo mog života i posla imala je vanserijske pikove, tako da to znanje i iskustvo koje sam stekao neću zapostaviti.
CHIWELOOK: Jedna si od rijetkih javnih ličnosti koja je uspjela da sačuva svoju privatnost. Kako ti je to uspjelo i kako usklađuješ obaveze i privatni život?
BOŠKO: Granice između javnog i privatnog najviše je poremetio 21. vek, između spoljnjeg i unutrašnjeg, stavio nas u službu multinacionalnih kompanija, potrošačkog društva, marketinških agencija, kraljeva spinovanja i “brain washinga”. Naći meru i znati prepoznati bitno od nebitnog je “kapa koja glavu čuva”. Graditi se iznutra, okružiti se pravim ljudima, voleti i biti zdrav. To je moto koga se držim i koji mi još vredi.
CHIWELOOK: Šta je najvrijednije što vam je popularnost donijela, a šta vam je trajno oduzela?
BOŠKO: Popularnost mi nije donela ništa osim lepih ljudskih kontakata. Posao koji sam radio doneo mi je privilegiju da proputujem ceo svet, a kasnije i uspem da se bavim drugim stvarima o kojima sam maštao. S druge strane, nikada nisam želeo da trajno nešto uspe da me spreči u nameri da svoj život živim na način na koji me to čini srećnim. Osim toga, ja sam i pre televizijske popularnosti živeo lepo i kvalitetno. I najvažnije od svega, kućno vaspitanje mi nije dozvoljavalo da se “uzvezdim”.
CHIWELOOK: Obzirom da važiš za pravog džentlmena, imaš li osjećaj da pomalo štrčiš iz okvira svakodnevice?
BOŠKO: Mislim da je kod mene, bez lažne skromnosti, dominantno kućno vaspitanje. Nema potrebe da globalno analiziram vreme u kome živimo. Okružio sam se ljudima koji su mi slični. U sredini u kojoj se krećem ne štrčim, savršeno se uklapam. To je moj recept kako sačuvati zdravu glavu i živeti po svom.
CHIWELOOK: Za osmogodišnju Laru i četiri godine mlađeg Luku nijesi ni poznati voditelj, ni maneken, ni dizajner. Jednostavno, ti si njihov „dada“. Kako provodiš vrijeme sa djecom svoje mlađe sestre Sanje?
BOŠKO: “Dada“ je zapravo kovanica izvedena iz nekoliko različitih nadimaka kojima sam tepao Lari dok je bila jako mala. U pitanju je interni porodični štos, čiju pozadinu ne bih otkrivao ovom prilikom, ali reč „dada“ je zaživela, pa se danas nas troje međusobno tako oslovljavamo. Iako sam, kako volim da kažem u šali, zadužen za sektor zabave, deca podjednako poštuju norme lepog ponašanja bilo da su sa roditeljima, bakom ili sa mnom. Gde god da idemo i šta god da radimo, moraju da budu pristojni. O tome nema pregovora. Ja sam tu da im ponudim što više sadržaja, a na njima je da izaberu ono što ih najviše zanima. Deci treba pružiti mogućnost da se okušaju u različitim aktivnostima i pustiti ih da sami odluče čemu će se posvetiti. Uče oni od mene, ali i ja od njih. Deca mnogo toga bolje znaju nego odrasli, samo je potrebno da ih pažljivo slušamo. Srećan sam pri pomisli da su Lara i Luka sasvim obična deca, koja odrastaju uz knjige i crtane filmove, a i ja uživam u njihovom detinjstvu.
CHIWELOOK: Kada si shvatio da je moda postala dio tvog interesovanja?
BOŠKO: Kada sam pre mnogo godina počeo da biram šta ću obući, a onda i da primećujem kako su drugi obučeni. Tu je i period modelinga, kada mi je to postao posao, i na kraju, kada sam rešio da dizajniram.
CHIWELOOK: Kao neko ko važi za muškarca od stila, koje trendove smatraš najdominantnijim za ovu sezonu kad je muška moda u pitanju i koji od tih trendova se tebi najviše dopada?
BOŠKO: Brend “Martini Vesto” poručuje da je to muškarac u dobro dizajniranom, kvalitetnom odelu, koje sebi može da priušti po pristupačnoj ceni. Ukoliko je spreman na mali modni iskorak, može da se poigra bojama. Bitno je da svako nosi ono u čemu se oseća prijatno. “Instagram“ generacija spremna je da prihvati sve što neko sa strane diktira, što nije dobro, ali tako je kako je.
CHIWELOOK: Gdje nalaziš inspiraciju za svoje kolekcije?
BOŠKO: U osamdesetim godinama prošlog veka. To su godine kada su postojale najveće zvezde, muzičke, manekenske, dizajnerske. Osim kulta zvezda, slavio se i kult života i veselja. Posmatrano sa strane, tačno je da su bile konglomerat svega i svačega, ali za one koji znaju da biraju, to su godine nepresušne inspiracije. Modeli “Martini Vesto” odišu tim periodom u detaljima i srednjem delu kolekcije, dok su početak i kraj rezervisani za crveni tepih, pa su komadi idealni za mature i druga slavlja. Kada je reč o “PWL-u” i “Faktory-ju”, napravio sam miks aktuelnih materijala i krojeva sa bojama koje smo voleli osamdesetih. Komadi su pristupačni mladim ljudima, slični postoje i kod kreacija drugih brendova, ali su papreno skupi.
CHIWELOOK: Svoje kolekcije si, osim na našim prostorima, imao priliku da prikažeš i na Nedjelji mode u Atini. Kakvi su utisci, ima li razlike u publici u Grčkoj i kod nas?
BOŠKO: Utisci iz Atine su neopisivi. Prezadovoljan sam kako je sve prošlo. I publika i kritičari bili su oduševljeni, a mediji su sjajno ispratili reviju na kojoj se pojavilo i mnogo poznatih ličnosti iz njihovog javnog života. Među njima je, na primer, bila glumica Eleni Vaitzu, zvezda serije “Brusko”.
CHIWELOOK: “Boškova moda”u 3 koraka?
BOŠKO: Prvo: Nosi i pusti druge da nose. Moda je igra u kojoj je teško odlučiti šta je promašaj, a šta ne. Možda je najveća greška imati strah od toga šta će drugi reći. Drugo: Ne sudi drugima, pravila su relativna. Ono što je trend kod nas, ne mora biti na drugom kraju sveta. Osim toga, moda bi trebalo i da nas zabavi, i ukoliko je tako, onda je ono što nosimo ispravno bez obzira na to šta drugi misle. Na kraju: Manje je više. Pogotovo ukoliko znaš da prikriješ mane, a istakneš kvalitete. Ovog pravila bi svi trebalo da se pridržavaju.
CHIWELOOK: Da li muškarac 21. vijeka mora da se oslobodi balkanskih stereotipa da bi bio uspješan u svim segmentima života?
BOŠKO: Pretpostavljam da se pod pojmom metroseksualac misli na muškarce koji vode računa o sebi.U najmanju ruku to dođe kao lična higijena. Osim mode, koju više “teram” poslovno, i fizičke kulture, koju negujem, apsolutno apstrakujem ostale aspekte karakteristične za ovaj naziv. Ovde na Balkanu je veliko pitanje šta uopšte znači uspešan život i da li se misli samo na materijalnu stranu. Smatram da za uspeh u poslu u današnje vreme morate da poštujete neke kodekse, dok društvena i emotivna ispunjenost najviše zavisi od toga gde i sa kim živite.
CHIWELOOK: Tvoj stil mnogi pokušavaju da kopiraju, ali izgleda da u tim pokušajima svakome nešto nedostaje. Šta ljudima danas generalno najviše nedostaje kada je riječ o stajlingu?
BOŠKO: Ne znam da li i koliko me neko kopira, jer često nisam ni svestan kakav utisak ostavljam. Sebi nikad ne radim stajling, oblačim se po difoltu i mislim da je to jedini odgovor: da nosite ono što vam odgovara i da se oblačite onako kako razmišljate. U tom slučaju garderoba ima pravu poruku, jer najbolje stoji kada je u skladu sa vama, čak i ako je pogrešna.
CHIWELOOK: Kažu da godine donose i određenu životnu mudrost, da li je prepoznaješ kod sebe i u čemu?
BOŠKO: Saglasan sam sa konstatacijom, a kod sebe je prepoznajem najviše u svojoj staloženosti, u sigurnosti i rešenosti da svoj život vodim po vrednosnim normama koje su u skladu sa mojim životnim postulatima i ljudi koji mene okružuju .Godine su mi donele jednu vrstu mudrosti, staloženosti i zadovoljstva, ali nisam izgubio znatiželju, razdraganost, volju. Tek sam na pola puta.
CHIWELOOK: U kom pravcu će se razvijati tvoja buduća profesionalna interesovanja?
BOŠKO: U pravcu biznisa. Da ne budem pogrešno shvaćen, nisam materijalista, ali ako mogu da unovčim znanje i iskustvo, zašto da ne. Došlo je vreme da na posao gledam drugim očima.
*Fotografije: Hello magazin
