Jako je važno istaći da su masti važan element za naš organizam, kao i proteini i ugljeni hidrati. One su gradivni element jer ulaze u sastav ćelijske membrane, imaju važnu ulogu u imunitetu i koagulaciji krvi, u njima se rastvaraju vitamin A, D, E i K, održavaju integritet kože i sluzokoža, čuvaju nas od zime, trauma i radioaktivnog zračenja, skladište energiju, važne su za sintezu mnogih hormona. Dobre masti su nam važne jer su izvor esencijalnih masnih kiselina i to linolne, linoleinske i arahidonske, koje obezbeđuju rast i obnovu ćelija, regulišu metabolizam holesterola, prekursori su za sintezu prostaglandina, tromboksana i prostaciklina.
Postoje dve vrste masti koje je bitno razlikovati jer jedne su važne za naš organizam i deluju tako što snižavaju loš holesterol i to su nezasićene masti, a druge, loše, koje izazivaju razne bolesti, podižu loš holesterol i deluju na ubrzano starenje organizma, a to su zasićene masti.
Nezasićene su poznate kao i dobre masti, a one se dele se na mononezasićene, a to su to su maslinovo ulje, avocado, masline, razni orašasti plodovi i polinezasićene u nekim biljnim uljima i u ribljem uju. To su takozvane omega 3 i omega 6 masne kiseline, čiji pozitivni efekti na naš organizam su dokazani, ne samo da regulišu holesteol već su jako važne u razvoju i funkcionisanju mozga. Zato je važno konzumirati ribu, barem dva puta nedeljno.
Zasićene masti su one loše koje bi maksimalno trebalo izbegavati ili smanjiti njihovu količinu u ishrani, a to su punomasna, crvena, mesa (svinjetina, jagnjetina), kožica na piletini, punomasni sirevi, sladoledi…
Masti se u hrani nalaze uglavnom kao kombinacija nezasićenih i zasićenih, a njihov idealan odnos bi bio 30:10 u korist nezasićenih.
Masti su značajan izvor energije, sadrže 9 kcal po gramu, za razliku od proteina i ugljenih hidrata koji sadrže 4 kcal. Upravo zato treba biti obazriv sa unosom masti. Po preporukama masti bi trebalo da učestvuju sa 30% u ukupnom dnevnom kalorijskom unosu. Ova preporuka ne uključuje trans masti koje su dokazano najštetnije za naš organizam, izazivaju aterosklerozu, učestvuju u riziku od kardiovaskularnih bolesti, a nalaze se najviše u raznim grickalicama, slatkišima, prženoj hrani, posebno onoj iz friteze, ali i svim proizvodima koje u svom sastavu imaju margarin.
Zapamtite da sve ono što je “fat free” ili je sa smanjenim postotkom masti je verovatno začinjeno šećerima da bi ukus ostao nepromenjen, pa su svi ovi nazivi uglavnom samo proizvod marketinga.
Kada vaga pokaže određen posto masti ni to nije loše. Body fat kod žena ne bi trebalo da ide ispod deset jer su masti neophodne za normalno funkcionisanje menstrualnog ciklusa.
Obratite pažnju na etikete i gde se sve nalaze masti iako na prvi pogled vam se tako ne čini.
Budite lepi i zdravi, do sledećeg čitanja!
dr Jovana Majstorović, nutricionista
